„Српски Едисон” НиколаТесла, један од најпознатијих свjетских проналазача, рођен је у личком селу Смиљану, у поноћ измађу 10. и 11. јула 1856. године. Теслини родитељи, прота Милутин Тесла и мајка Георгина – Ђука Мандићева, били су угледни и не сасвим непознати становници овог брдовитог личког села које је добило име по тврђави са Вековца, обилно обраслог миришљавим смиљем. Судећи по изворима о животу и поријеклу Теслиних родитеља, Милутин и Ђука били су људи обдарени разноврсним талентима, проналазачким и пјесничким, тако да је Никола као природни наставак ове плодотворне лозе, као човјек модерног времена и безбројних прилика, својом генијалношћу крунисао ово богато породично наслеђе.
Основно образовање и нижу школу Тесла је завршавао у Госпићу и Раковцу код Карловца, а седамдесетих година 19. вијека студира на Политехници у Грацу. Тесла је на студијама у Грацу доживио своје прве студијске успјехе, али и прве животне падове и неуспјехе. Материјална оскудица и снажни изазови декадентне грађанске средине, повукли су неискусног и радозналог Теслу ка дну. Тек послије изненадне смрти Милутина Тесле, Никола се приклонио мудрим поукама свога оца и послије дуже паузе наставио студије у Прагу, у словенској средини. Као студент природне филозофије Физичко- математичког факултета Карловог универзитета у Прагу, Тесла се први пут сусрео са електричним освјетљењем, „руском свјетлошћу” инжењера и проналазача Павела Јаблочкова. Ово искуство само је појачало Теслино интересовање за конкретне проналазачке подухвате, те се живот прашког студента препустио новом току, оном који наслућује велика открића, а који слиједе само истински обдарени људи. Он напушта Праг без стечене инжењерске дипломе.
Запосливши се као инжењер у Будимпешти, Никола Тесла остварује своје прво откриће – апарат за појачање гласа код телефона. Историјске 1882. када Србија постаје краљевина под династијом Обреновића, када Роберт Кох открива бацил туберкулозе, а Едисон завршава своју прву инсталацију за пренос електричне струје, Тесла проналази обртно магнетно поље.
Схвативши да у Европи неће лако успјети да реализује свој проналазак тада већ готово уобличеног полифазног система са новим мотором без колектора, Тесла 1884. одлази у Америку. Постаје асистент америчког проналазача Томаса Едисона, али већ послије двије године оснива своју компанију и пријављује патенте из области лучног освјетљења. У годинама које слиједе Никола Тесла усавршава и потврђује примјену својих проналазака: пријављује патенте индукционог мотора и система произвођења, преношења и коришћења електричне енергије, започиње експерименте са струјама високе фреквенције и проналази генератор струја високе фреквенције, конструише осцилаторни трансформатор и доживљава јавно признање за откриће полифазних струја. Теслин индукциони мотор био је и остао један од најједноставнијих и најкориснијих мотора које је човјек икада створио. Захваљујући Теслином открићу обртног магнет ног поља, вишафазне наизмјеничне струје су постале и још увијек су назамјенљиве у електротехници. Маја 1888. Тесла је позван да одржи предавање у Америчком удружењу електроинжењера, да представи нове моторе и трансформаторе за наизмјеничне струје. Изашао је пред најпознатије стручњаке с открићем које је оставило дубок утисак, не само својом новином већ и изванредним практичним могућностима. Овдје остварује једно од најважнијих партнерстава у животу, са Џорџом Вестингхаусом који је одиграо пресудну улогу у практичној реализацији Теслиног полифазног система. Године 1892. Тесли умире мајка Ђука, те, сада као славан широм свијета, посјећује Лику, а затим и Београд у коме су му добродошлицу приредили познати носиоци српске културе тог времена, међу којима и сам Јован Јовановић Змај кога је Тесла нарочито цијенио и чије су му пјесме у туђини, према сопственом свједочењу, кријепиле дух.
Графика споменика Тесли на Нијагариним водопадима на канадској страни, аутора Леса Драјсдела (Les Drysdale) из Хамилтона
На врхунцу славе и богатства, Никола Тесла је поред научно- истраживачког рада коме је припадао срцем и душом, водио и прилично садржајан друштвени живот који потврђују многи аутентични извори. Као припадник клуба „400 најугледнијих Њујорчана”, био је гост Рокфелера, Ван Алена, Рајана, Астора и других милионерских породица у чијем је окружењу носио титулу виђенијег нежење у високом њујоршком друштву. Његову су лабораторију у Њујорку посјећивали краљеви, принчеви, писци, глумци. Чувени амерички писац Марк Твен био је чест посјетилац Теслине „радионице”. Једном приликом је механички осцилатор, закачен за потпорни стуб лабораторије, ступио у резонантно осциловање са зградом, па је изазвао лак земљотрес. Тесла је касније, на основу ове згоде, направио пројекат телегеодинамике или вјештине преношења механичких поремећаја на даљину. Оваква атмосфера погодовла је новинарској пажњи, па су тих година новине биле пуне чланака о Тесли.
Једно од занимљивијих пријатељстава које је Тесла његовао у Њујорку јесте оно са Робертом Андервудом Џонсоном, пјесником и уредником једног угледног часописа, и његовом супругом Катарином коју је Тесла временом привукао у мјери која надилази границе пријатељства. У дому Андервудових пријатељско уточиште нашли су и Марк Твен, Радјард Киплинг, пијаниста Падеревски и композитор Дворжак. Тесла је заволио ове своје чувене савременике и радо проводио вријеме са њима.
Али, његова снага лежала је у сфери проналазачке страсти. Друштвени контакти на овако високим нивоима културног живота његовог времена, нису могли значајније да успоре Теслу у научном раду. Године 1893. Тесла проналази систем бежичне телеграфије, а на Свјетској изложби у Чикагу постиже огроман успјех: са Вестингхаусом демонстрира свој систем производње, преношења и коришћења наизмјеничних струја. Тај успјех довешће Теслу и Вестингхауса у такав положај који им омогућава учешће у изградњи хидроенергетског система на Нијагариним водопадима. Иако су многи очекивали да ће Тесла послије овог подвига изгубити дах, он у годинама које слиједе остварује низ значајних проналазака, али доживљава и губитак своје чувене лабораторије која нестаје у пожару, 1895. Непосредно прије тог догађаја свјетлост дана угледало је Теслино откриће механичких осцилатора и генератора електричних осцилација.
Могућност бежичног преноса енергије је велика Теслина проналазачка преокупација. У последњим годинама вијека, он истражује ту могућност изводећи експеримент са радио- управљањем бродом. У Колорадо Спрингсу отвара лабораторију и у њој експериментише с осцилаторним трансформатором од 12 милиона волти. А у првим годинама двадесетог вијека, од 1900. до 1905. године, прави антену Свјетске радио-станице на Лонг Ајленду код Њујорка, с циљем да конструише глобални систем преноса вијести и енергије.
У области машинства Тесла је највише радио на проблемима механике флуида и турбо машина. Његов научни допринос у домену ове проблематике односи се на систематско истраживање струјања флуида између два диска који се обрћу једнаком брзином, као и између обртног и стационарног диска. Овa експерименталнa истраживањa Тесла је извршио у периоду од 1908. до 1913. године.
У временима које историја памти по атентату Гаврила Принципа на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда, којим започиње Први свјетски рат, као и по тешким поразима Аустро-Угарске на Церу и Колубари, Никола Тесла, далеко од домовине, пријављује патенте из области показивача брзине и ради на конструисању разних типова фонтана. Слиједе године у којима се Тесла бави радом на турбо- динаму, испитивању и производњи својих парних и гасних турбина, производњом аутомобилских мотора, летјелицама са вертикалним полијетањем, производњом и прерадом сумпора, гвожђа и бакра.
Године 1936. Тесла предлаже пројекте телегеодинамике или вјештине преношења енергије механичким путем кроз земљу, и одбрамбеног оружја названог „зраци смрти”. Сљедеће, 1937. бива тешко повријеђен у саобраћајној несрећи на улицама Њујорка. Уочи почетка Другог свјетског рата, већ на заласку животне снаге и у материјалној оскудици, Тесла је говорио о својим „зрацима смрти” желећи да пружи допринос у борби против свјетског зла. У неким интервјуима, датим пред крај живота, најављивао је велику разорну моћ овог свог проналаска, и стварање неке врсте непробојног штита око оне земље која поседује и користи разорно оружје. Остала је недоумица да ли је Тесла заиста направио то своје одбрамбено оружје, будући да осим његових изјава и докумената који потврђују да је на њему заиста радио, других доказа нема.
На Божић, 7. јануара 1943. године у Њујорку умире Никола Тесла, Личанин, Србин и грађанин Свијета, један међу становницима планете у чијем се уму зачела и под чијим се покровитељством остварила велика идеја.
Теслина открића нашла су примјену у скоро свим најважнијим сегментима практичног живота, у енергетици и индустрији, радио-техници, машинству, техници и технологији, медицини, геофизици. Начин живота и метод рада овог „ненадмашног генија”, његова интересовања изван области науке, као и разноврсни извори који објашњавају Теслину личност и откривају његову приватност, теме су које сваком младом човјеку на путу науке могу бити од велике користи. Оне садрже мање познате карактеристике Теслиног лика, али бацају свјетлост на позадину многобројних открића, остварених и неостварених идеја, стварајући утисак пуноће и монументалности истински јединственог портрета Николе Тесле.